Старина Вуко Драгивић Пише Некаквом Попу Драгану

ЗЛО РАЂАЊЕ ГОТОВО СУЂЕЊЕ

Оче Драгане, наслов овог писма односи се на тебе а ево и зашто. Прије годину дана дође свештеник млад са попадијом и троје дјеце, у општину Ворен и Икорс, сви се обрадоваше ево свештеника који ће остати дуго година. Тако те дочекасмо и указасмо ти повјерење. На твоју а и на нашу жалост то поверење си полако почео да губиш, захваљујући твојим понашањем. Почео си да се мијешаш у оно што није твој посао. Твој речник није примјерен једном свештенику.
Често истичеш како си школован свештеник, па ваљда су и други свештеници завршили неку школу. Како неко рече, горки се хвали а мудар ћути.

А да си горд и неваспитан доказао си више пута. Врхунац неваспитања показао си на сједници 10.03.2013. год. На тој сједници тражио си повишицу нашта имаш право. Како ти је од стране председника Бате Стефановића речено да црква нема пара ни за досадашње потребе а камоли за твоју повишицу. Онда сам ја тражио реч и рекао, да твоја плата рачунајући приходе од крштења, резања колача, свећења водице, сахрана износи око $2,500 што износи више од плате ма било ког радника. Замјерио сам ти што си тражио да се свештенику из Икорса одузме $300 и да се дају теби. Изненадио сам се да један свештеник од другог свештеника свог брата у Христу може нешто тако тражити.

Твој одговор мени  и Бату је био да лажемо, и све да је тако а није, Бато је твој председник и може отац  да ти буде, а ја могу да ти будем ђед. Ако ниси знао у Српском језику који је јако богат има и других израза а не само лаж, опрости заборавих па ви сте школован свештеник.

Дијете моје лудо, старцу од 92 год. не може да се каже да лаже. Да опростим то могу, да заборавим не могу и нећу. Могуће је да те “младост занијела“, ако сам побркао рачун могао си да ме исправиш.

У Српској цркви сам од рођења. Мој ујак Симо Поповић је био свештеник и све што знам о цркви он ме је научио. Њега стријељаше Италијани. Живот ме није много мазио. Са 6 год. сам остао без мајке, први ударац али и тада сам вјеровао да је Бог уз мене као и данас. Прошао сам страхоте II Светског Рата и нијесам ја себе сачувао, сачувао ме драги Бог.

Америку земљу газим и она мене пуне 62 год. Од првог дана сам у цркви и са црквом. Од 1951. год. до 1963. год. уживао сам у Српској цркви. Тих година у Раваници на скуповима било је по неколико хиљада људи. А на прославама 4. јула код манастира Св. Саве (Чикаго) по 20,000 људи и не само у Чикагу већ и у многим мјестима. А онда 1964. год. долази до несретног раскола у Српској цркви , несретан и за вас и за нас.

Твоје ријечи да сам расколник из Икорса нијесу тачне. Икорс је основан 1959. год. Основао га је Мићо Мијатовић свештеник Раванице, црква је освећена 1961. год.

1964. год. кад настаје подјела, Икорс као црква остаје уз владику Дионисија. А свако ко није прихватио рашчињење Дионисија и стварање три нове епархије самим тим и три нове владике, избачен је из Раванице. Икорс је тада био уточиште за те људе. Исти ти избачени су саградили и цркву Св. Стеван Дечански. Данас су они покојни али њихова имена су на плочи у ходнику цркве. Кажеш да сам истјерао 17 свештеника из Икорса. Ни то није тачно. Из Икорса је отишло 7 свештеника. Ако знаш имена осталих 10 волио бих да ми их доставиш. Од њих 7 ја сам гласао само за једног да оде.

Као што рекох у цркви сам 62 год. Заузимао сам разне положаје од председника и секретара у Икорсу, па у савјету Митрополије, члан надзорног одбора манастира Св. Марко у Охају. Стални делегат свих сабора. На сва та окупљања и саборе ишао сам о свом трошку. Нема цркве од 1951. год. која се градила и у коју сам ушао да нијесам дао колико сам могао.

Све те функције нијесу ми могле дати моћ да истерам те свештенике како кажеш. Чланство гласа за и против, оно бира и скида свештеника.

Вјеруј Бога и мога и твога да ми данас да моћ да истјерам небих то учинио. Уосталом нема ни један од њих седам да не говори самном, гријешили они а гријешио и ја.

Сва моја породица у земљи је припадала тзв. Федералцима, од браће, братанића, унучади. Српска црква је и моја, било да је у расколу или федерална. Једне прилике моја братаница Васа је била самном кад смо пролазили крај Раванице, ја станем и прекрстим се као и увијек кад прођем поред Српске цркве. Братаница се чудом чуди што се крстим кад нигдје нема цркве. Уведем је у двориште и покажем јој цркву а она ће мени: стрико мислила сам да ти не идеш у Раваницу. Истина не долазим у њу али она је као и Икорс и моја црква.

Мој унук Драгослав кад је први пут дошао у Америку каже ми: Ђедо шта је ово члан цркве, какав члан па свака Српска црква је и моја црква. Њега можеш видјети како у Икорсу, Ворену, тако и у Раваници. А није да не зна шта је религија као бивши богослов.

Није мени крива ниједна црква па да не идем у њу. Криви су људи који су нас приморавали да признамо оно што су комунисти наређивали да се мора признати. Спуштава се ја на њино уже умало се уже не претрже у главу ми памет ућераше.

Чини ми се да рече да ћеш да тужиш мене и Бату Хашком трибуналу. Силно се уплаших јер тамо кад Србин оде остаје доживотно. Право да ти кажем не остаје ме се 20 год. у затвору. Но неко ми рече не Хагу него Епархији, паде ми камен са срца. Добро ја њих у епархији све знам прије него си се родио тако да на адвокате не морам трошити паре. Некако сам научио да сам себе браним.

Ми би требали тебе да тужимо. Како си дошао почео си да заводиш ред. Те није Св. Стеван него Св. Стефан, за наше уво је то исто. Рече да су људи који су дали такво име били неписмени. Ти људи су створили ту цркву, међу њима је било судија, учитеља, професора, официра па самим тим врло писмених људи. И да си све у праву није твоје да исправљаш криву Дрину. Врло брзо си почео да се препиреш са Батом Стефановићем. Њега су изабрали да буде председник а тебе да будеш свештеник. Ваша свађа само штети цркви. Бато има своје следбенике а ти своје. Два фронта на штету цркве. На позив за сједнице помињеш само општину Св. Стеван Дечански а где је црква Вазнесења Господњег. Кажеш да је она под Св. Стеваном, е ту нијеси у праву. Ми смо једна општина са две цркве и два свештеника.  Тако је ријешено приликом уједињења па ни ти а и нико други нема право да то мијења. Помињеш нови устав, који од три? Вјероватно онај гдје пише да је свештеник старешина цркве и њене имовине. Да сам бира своје помоћно особље и само одговара свом архијереју, да се укидају корпорације и да сваки свештеник служи како хоће, воља му да отвара или да затвара двери.

Како ми рече брат Васо Шарић да си пред Васкрс изјавио да нема везе ко је постио а ко није, само нека не једу од поноћи до службе и да ћеш их ти причестити. Зна се правило поста и причешћа. Школован јеси али изгледа не у српску школу него како Његош рече “дивну ли си књигу научио да су те у Млетке шиљали“.

Код нас ни један од тих устава није прошао. Ако ти хоћеш нешто да мијењаш и уводиш новине онда си дужан да нас као чланове цркве обавијестиш и да нам објасниш разлике.

Ако неко хоће да се приближи папи и католицима нека му је са срећом. Ако неко треба да мијења цркву онда су то католици и папа, они су јеретици а не ми. Знам да ти имаш шефа изнад себе а нам је једини шеф Господ Бог.

У Његоша Латини видјеше младог и паметног владику и владара Црне Горе. Понудише му острво Капри где је и написао дио Горског Вијенца. Један дан му донесоше да пољуби ланце а он рече ми Срби не љубимо ланце и поздрави се са Латинима. Вала ни ми не љубимо прљаве руке Ватикана и папе.

Наше је да идемо путем Светосавља и Православља за крст часни и Свету слободу.

Рашчињење владике Дионисија наредио је Тито а владике Артемија Бајден. Али како Суља Радев рече у народу има много неписмених будала али они су безопасни. Лако их наговориш а још лакше одговориш. А писмена будала, е таква будала је врло опасна, тешко га наговориш а још теже одговориш. Исти тај човек рече, ако владика или свештеник није и човјек онда му ни молитва не вреди.

Тешка нека правила.

Кад смо код правила, онда је правило да свештеник смирује саветује вернике. Правило је да свештеник набавља тамјан, свијеће, нафору, вино и све остало што припада служби. Као накнаду за потрошено узима новац са три иконе из цркве.

Жао ми је што си ме натјерао да ти ово пишем 

“ти си млад и још невешт синко“

“Аљинах је на небеса доста па Бог даје кому какву хоће“

А ја теби и твојој породици желим да Бог да свијетле хаљине.

Вуко Драговић

ПС            Умало заборавих

Поред свега и неколико сати жучне расправе у којој сте ви предњачили, изабрасмо нову управу, млади интелигентни Срби и Српкиње на челу са младим Мишом Јовићем.

 Нека нам је са срећом

_____________________________________________________________________________

Мали осврт и запажање

 

Чини ми се из стила да је овга  фратра подучавао највероватније Велибор Џомић. Дакле, фратар Драган није усамљен, ту су му бројни учитељи и сарданици, споемнух Џомића, но није на одмет па да се спомене и сАтанасије, јер овај је преучио Џомића, а Џомба заједно са Кичмоломцем Буловићем преучио Драгана. И тако добисмо Драгана који све лаже јер од лажиучитеља, сАтанасија, Ристе надбискупа цетињског, па онда Кичмоломца Буловића, и тако редом стигосмо до Џомића и Драгана. Метод фратра Драгана је лако препознатљив, то је метод оних који су пристали за криминалном душегубном ватиканском тамницом.

Жалосна је ово прича, када и у 21 веку где шевови ватиканског подземља пишу писма извињења својим поданицима да постоје и овакви као Џомбић и Драган, који верују у неверујуће или је реч о нечем другом, јер, без обзира на степен интелектуалног фактора код ове двојице споменутих и њихових учитеља - а колико их је неспоменутих - не могу да верујем да они верују, да је бивши шеф ватиканског подзњемља разговарао са богом о сексу и кондомима. Једино могуће би било да су они ретардирани па и заиста верују у лажи Ртзингерове. Али то је њихова ствар.

Нешто слично како наступа овај фратар Драган, тако поступа и његов тутор Џомбић, који недавно служећи се комунистичком фразологиом, написа да је свештеник Небојша Стевић човек просечно - вели овај сАтанасијевац - образован??? Не питајући се при томе: а) ко је он да некоме оцењује просек образовања; б) колико је пак он интелигентан, и да ли је чак  способан да даје другима оцену; в) и да ли ће неко његов суд узети у обзир, и прихватити његове тврдње које нису потковане доказима.

Чак је неукусно да неко, коа овај фратар Драган себе истиче да је он тобоже неки учењак. То тако раде они који су непуздани у себе. Или како би смо ми хришћани такве испаде дефинисали - то тако само раде лицемери. Учен човек ствара простор да о њговој учености и отмености други дају суд, а он делима својим се труди да тај суд буде што боље и више у његову корист. 

Можада би овим "преученим" фратрима боље било да од ове деведест-двогодишње, старине и они нешто науче. А не да за своју одбрану, ништа друго осим речи раскол употребити не знају. Зашто не и раскол, ако је усмерен ка правди и истини? Ја ишчитах што страц Вуко написа, и схватих колико сам тек ја скучен у погледима, у удносу на једно велико животно искуство.

Свака част страцу  Вуки, а они који га не разумеју нека се постиде.

Јанко Бојић