Подсетник за председника и како образовати владу

Ето кончно, мада у смањеној Србији доби она новог прдседника, првог после 1945, који, ако ни у чему другом, оно бар у имену, он нема ничега сродног са левичарима.  Сада да ли је тај председник као рецимо овај ја сумњам али се искрено надам да ће мој скептицизам победити он лично и неким случајем доказати да нисам у праву.

Писао сам раније о томе какав би ово требао да буде заокрет и нада да се бар колико толико  исправи неправда почињена српском народу још 1945, године.  Све сада наравно зависи од самог Томислава, и да ли ће он моћи да одржи реч, да ако ништа друго, оно у томе што му се партија зове напредњачка, бар то и заиста буде. Јер у својој историји нама Србима никада нису владали левичари све до те 1945, када су се коминисти силом наметнули да владају. Понадајмо се да се неким случај баш са Томиславом испуни она народна, да свака сила буде за време.

Док је од стрне велоиког императора са реке Потомак био постављен на дужности разбијања СРС, сећам се многих његових изјава у смислу родољубља, и патриотизма. Одлично је, као и све политичке положаре са запада, оличене у светлу нацистичких идеја, глумио патриоту. У томе се и огледа његов политички пласман. Није Томислав случајано ту где је сада. Томислав је  као и већина политичког естаблишмента са запада, политичар, то јест глумац, али у њему тражити државника је чиста илузија.

Сећам се једном, када је давао интервију за неко прожутократско гласило, пре него је кренуо у превазиђене напредњаке, како је тада, на питање неке новинарке: Како он то мисли да Србију окружену са свих страна европским идеалима држи у изолацији? „Молим вас, више од две трећине човечанства не живи под НАТО окупациом и у еврoпском котару.“ - Немам белешке при руци, али суштински овако је гласио Томислављев одговор. Да ли је на то данашњи Томислав данас све заборавио? Ако јесте он, требало би да има на уму, да има оних који нису. Па зато не би му било лоше да извуче подсетник, и да се стварно окрене том делу двотрећинског човечанства, и научи од њих, ако ништа друго, како се води једна држава без владиних дугова.

Шта и како ће се Томислав који је из радикала, дакле прогресиваца отишао уназад у непопуларне напредњаке, који су своју мисији завршили с почетка прошлог века, и да ли он и заиста има намеру да назад врати назадне напредњачке законе, по којима џелат може и да умлаћује недужне  Србе, а да за то џелат  никоме не одговара, остаје да се види. Ако пак такве законе не уведе, онда је Томислав све само не и напредњак. Да се подсетимо и комунисти су њихов покрет завали напредним покретом. Па видимо докле са тим напредњачењем догурасмо.

Него има нешто друго о чему се настојах позабавити, и о чему треба да се мало више расправља него о самом Томиславу. Поред прдсединика и ова следећа акутулност није за избегавање.

Данашњи парадокс који нам запад намеће је у ствари ситуација у скупштини. Велики легалиста, дисидент, и тако редом Коштуница, после октобраског преврата 2000, године,  потрудио се у много чему, па чак и да нови устав напише. Овај историјски чин Коштуници не треба избристаи као једну заслугу. Али 2008 из само њему познатих разлога није склопио био  савез са ондашњим Томиславом радикалом, а еве га данас са Томиславом напредњаком? Верујем, јер хоћу тако, да ондашња ситуација није била таква да се могло помишљати, да се неправда почињена српском народу 1945, године исправи у потпуности. Међутим ако су напредњаци Томислава Николића, за разлику од Коштуничиних демократа, заиста бар по речи имена, онда Томислав не би ни смео да помишља да дуго председникује, већ да се одмах пресабере, па уместо председника Србије, постане председник краљевске владе Србије. О чему је реч?

Најпре, они људи који расправљају о бригама од општег значаја, заиста морају бити ослобођени, мржње, злобе, лицемерја, властољубља, користољубља, гордости и славољубља. Такви осећаји, давно је то још речено, обавезно замагљују разум. Замагљени разум никако није у стању да сагледа истину, да се суочи са реалношћу и да озбиљно уђе у срж проблема како би и заисти изнашао правилна решења.

Проблем о коме желим говорити сада, није једини, али како рекох веома је актуелан, управо у постојећем времену. На све стране се бруји како сада ДС и СПС могу да оснују коалицију, и да тако буду победници у трци за образовање владе. То у суштини, у нормалном парламентаризму би било сасвим неприхватљиво и немогуће. Друга би реч била да је у питању нека већ основана скупштина са водећом странком на челу, па да из ње изађе једна или две странке и приступе некој другој у циљу постизања неког трајнијег решења. Не знам каква су тада правила, јер о томе ми није сада да расправљам. Али пошто је ово сасвим другачија ситуација, у вишестртеначком систему, не у једнопартијским и двопартијским тоталитаристичким диктатурама, преседан, да неке друге странке заобиђу водећу странку приликом образовања скупштине и владе, историјски је непознат.

Оснивачку скупштину може једино да сазове водећа странка, то јест странка са нјавећим бројем освојених посланичких места, у овом случају нпредњачка странка, и да она тражи да уђе у коалицију са другом, или другим странкама, како би задобила већину. Или ако није у стању да уз колаицију образује већину, онда јој преостају још две опције.  Да од скупштине тражи да јој ова изгласа поверење да оснује мањинску владу. (Недавни случај предходне владе Стеаван Харпера у канадском парламенту). Мањинске владе обично трају кратко, у историји парламентаризма, најкраћа је била влада Џао Кларка у кандском парламенту - непуних шест месеци. Уколико водећа странка није у стању да образује владу, онда она распушта скупштину и сазива нове изборе.

Ово је једино могуће решење, и није експериментално. Доста је од 1945, до данас било експеримента над српским народом. Време је се окренути реалности и исправним решењима.

Нисам сигуран да је Томислав са његовим напредњацима лишен споменутих осећања, он је се до сада показо изузетно агилан у освајању власти по сваку цену.  Што значи  да је не само лицемеран, мрзољубив, већ славољубив, користољубив и властољубив. Да ли је Томислав у стању да замагњени ум бар мало размагли, и да се врати разуму? О томе са ове дистанце мени је тешко да изведем неки закључак. О Томиславу једино могу говорити они који га занју из ближе околине. Они знају да ли је он икада имао разума у себи. А реч је о томе, да прави напредњаци и поред велике непопуларности су у ствари били оштри монархисти. Да ли се Томислав у магли кроз коју лута може позвати на разум? То остаје да се види.

Jнко Бојић