Деца комуниста против правде, и правног система

Коментар на предходни чланак

Што се тиче овога и оваквог напада на једног човека који је бранио некога ко је осумњичен за убиство немачког обавештајца и гнусног издајника српства "господина:" Ђинђуле ту се нема ни потребе за сумњу од кога је организован линч, како из текста аутора произилази, не на једног професионалца већ на читаву једну професију. Слажем се са ауторем да је адвокатура једно од најтежих занимања за оне који ову професију схватају озбиљном. 

Дуго сам се дружио и био у друштву, а и данас то јесам, проминентних адвоката провинције Онтарио. Као рецимо оних људи који су бранили жртве, некада моћног ватиканског подземља. Ове методе над адвокатима, које тачно онако како и сам аутор истиче је први на подручју српских области почео да примењује злогласни Слободан Пенезић. Дакле, линч на правду су по угледу на душегубни Ватикан, започели комунисти, а њихови наследници оличени у партији Јељциновцог имењака Бориса Јуниора (Тадића) настављају традицију својих очева и дедова и до данашњих дана.

Шта је то коме имао да засмета неко попут споменутог адвоката Вуксановића? И ја тог човека лично не познајем, али он је само обављао своју професионалну дужност, исто онако како су некада обављали Драгиша Јоксимовић и Никола Ђоновић, адвокати Ђенерала Драже Михалиловића. Исто онако како то људи из адвокатске професије широм света, тамо где се државно уређење гемељи на принципу права, раде и обављају.  Али када се деси нешто као онда да када су браниоци Дражини показали висок ниво професионалности у одбрани његовој, онда према опису Милована Ђиласа, да су на обојицу ознаши, каснији удбаши посатли толико кивни, да су им одмах још у току суђења почели да прете. А Јељцинов имењак је син мајора озне, те зато, пита ли се неко од кога је друг Бота Тадиси изучавао занате тоталитарне владавине, где се концепт правне државе ниподаштава а безакоње се намеће силом, и норемалитет замењује хаосом? 

Касније ће се то исто што се десило Јоксимовићу и Ђоновићу догодити многима, као рецимо и адвокату Вељку Ковачевићу који се показао изврсним браниоцем вође сељачке странке у Србији, у процесу монтираног суђења Драгом Јовановићу. Тако, уз пут није само Дражин процес био монтиоран. Треба неко да се позабави и Драгијевим случајем, па да направи успоредну аналаизу, одакле би се неоспорно могло да  види колико су "правници" који су се обукли у рухо комунистичко, били и остали превртљиви лазжови и лоши, да не кажем никави струцњаци и на крају антипрофесионалци. Од таквих ниткова као што су били Мијушковић, Малоивић и Минић, па онда и цео панел назовисудија на челу са Видојем Жарковићем, са њима је започето урушавање ове веома важне и дисципиноване професије у Србији.

Апсолутно као што сам у уводу назначио се слажем са ауторем да је адвокатска професија једна од најтежих професија која много изискује од човека, а понајвише, због своје бременитости,  много одрицања, од многих људских страсти и задовољсрава. То је професија која од онога који се њоме бави искључиво изизскује да се бави читањем и да буде самодисциплинован. То знам како из дружења са споменутим адвокатима, тако и из неких сопствених искустава, када сам имао потребу да решавам неке приватне судске проблеме. Ја овде говорим о адвокатима професионалцима а не, што би војвода Живојин Мишић рекао о пришипетљама. Један од наших најхугледнијих и најцењенијих, адвоката био је Јован Авакумовић. Нека неко завири у његову биографију, па ће видети какав је он био ерудита, професионалац, човек галантизма и елтизма. Државник и заговорник правног ситема, на коме се темељи држава и и њено устројство, у коме је правна држава гаран за успех и напредак. Адвокат не може бити свако, Као и професионални продавци, тако и адвокати морају да поседују високу дозу талентованости. Адвокат на првом месту мора да буде логичар и савршен психолог. Мора да разуме емотивну страну људске природе у танчине, а по врх свега мора да буде убедљиви оратор. 

Због сукоба назовивладике Ђокића, који столује у Канади, са српском заједницом готово у читавој овој земљи а поготову у Хамилтону, недавно сам био на једном састанку са једним адвокатом који води процес протиов  овога зликовца и настрањака, у корист Хамилтонских Срба. Адвокат који је са нама имао састанак је један врло и способан професионалац. Ретки су они адвокати који тако високо, као овај, наплаћују своје услуге. Али су и вредни сваке паре која им се плати. У својем завршном образложењу између осталог он рече нешто слично овоме: "Не заборавите, ми адвокати смо исто што и професионални продавци. Ми судијама продајемо оно што ми мислимо да је исправно и коректно по нашем убеђењу. У томе јесте лепота, али и тежина наше професије."

Апсолутно је у праву господин Димовић и онда, када тврди да се адвокатска професија, као и све друге професије морају држати професионалне дисциплине и етике која мора стриктно да се спроводи кроз регулативне норме. Адвокатска односно правна професија, ако се у једном друштву жели постићи успех мора да буде дисциплинована до крајности и на високом нивоу. За ову професију, наравно постоји кодекс професионалне етике који се не сме нарушавати. У провинцијама Канаде овај кодекс се стриктно рергулише и чува од стране овдашњег адвокатскогг удружења. Нарушсиоци професионалне етике су подвргнути разним санксијама, па и самим губљењем професионалне дозволе. Тако, да само у овој провинцији због непошртовања кодекса професионалне етике дозволу губи између 30 до 70 адвоката годишње. Колико је адвоката који су погазили код професионалне етике, у Србији од 1945 до данас било подвргнуто санксијама? Санксијама јесу били подвргнути они који су се држали професионалне етике и правне науке, али то је нешто сасвим друго. Оно што су доживљавали споменути адвокати, попут Јоксимовића, Ђоновића, Ковачевића, па чак и Мића Матовића из Ужица, не уклапа се у калуп који сам навео. 

На крају да би једно суђење могло бити правично, оптужном се заком одређује да има право на одбрану. Зато велико интересовање побуђује то, шта је то, што је адвокат Вуксановић изнео засметало тадићевском комунизму, да се на тако један суров начин обрачуна са њим, као што су се својевремено ознаши и удбаши, на готово исти начин у прошлости, обрачунавали са адвокатима који су на правној основи штитили интерес њихових клијената истовремених комунистичких противника, којима су исти ти  комунисти монтирали процесе. Ако није истина у питању - онда коме је то осим, ако је тај неко начисто морално банкропство још и "лаж" Вуксановићева могла да засмета?

Јанко Бојић