Ako ni Krcun nije uspeo da uguši advokaturu, neće to poći za rukom ni ovim samozvanim reformatorima našeg pravosuđa
U utorak 12. juna 2012. godine širom Srbije održan je opšti štrajk advokata zbog napada na kolegu Nenada Vukasovića. Nepoznati napadači sa fantomkama na glavi upali su krajem prošle nedelje u njegovu kancelariju, pretukli ga i sipali mu kiselinu u oči. Još jedan brutalni događaj koji nas je samo podsetio da živimo u neuređenoj državi u kojoj je sve moguće, pa i da se neko u sred centra grada, dok je dan još uvek trajao, doveze zatamljenim automobilom bez registarskih tablica i nakon izvršenja gnusnog zločina neopaženo udalji sa lica mesta. Advokatske komore Srbije i Beograda, podržane drugim kolegama i komorama iz Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, oštro su reagovale zbog ovog napada, tražeći od države da u što karćem roku otkrije i kazni počinioce, kao i da advokatima dodeli zasluženi status službenih lica, koji bi ih zaštitio u obavljanju ove izuzetno teške i odgovorne profesije.
U vreme ovog nemilog događaja bio sam na putu u Švajcarskoj i Austriji, gde je Beogradski sindikat održao koncert i tribinu u okviru „Projekta Srbija“. Bila je to prva vest koju sam saznao odmah nakon što smo u povratku prešli granicu između Hrvatske i Srbije i svratili na pumpu da popijemo kafu i kupimo naše novine. Moram priznati da sam bio prilično iznerviran kada sam pročitao ovu vest, jer je to, po meni, samo kap u prepunoj čaši kada je u pitanju blaćenje i šikaniranje srpske advokature. Naime, u javnosti se već duže vreme vodi prava hajka na advokate i advokaturu ne samo od medija, već i od vodećih ljudi naše države.
Stvorena je atmosfera u kojoj se advokatura tretira kao potpuno prljava i nečasna profesija, a advokati se predstavljaju kao najgore hulje i prevaranti. Vrlo često se u neodmerenim javnim izjavama advokati izjednačavaju sa klijentima koje zastupaju u krivičnim postupcima, od kojih mnogi nisu ni pravnosnažno okončani, a sve u nameri da se pokaže kako je advokatura navodno kriminalizovana. Neke od novina koje su prenele vest o ovom slučaju imale su vrlo tendenciozne i zlonamerne naslove tipa: „Vukasović, nekadašnji branilac Zvezdana Jovanovića, koji je osuđen zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, napadnut je u petak“. Ovo je izizvalo salvu komentara na Internetu u kojima je opravdavano sipanje kiseline u lice jednom čoveku, jer je navodno, prema komentarima, u pitanju „Đavolji advokat“ i „Advokat kriminalaca i ubica koji se sigurno zamerio nekom, ili nije pravovremeno reagovao na nečije hapšenje“.
DEMONIZOVANJE CVIJANA Komentari iste prirode mogu se čuti i iz usta najmoćnijih političara. U minuloj predsedničkoj kampanji, jedna od glavnih kritika koju su predsednik DS Boris Tadić i njegovo okruženje upućivali protvikandidatu Tomislavu Nikoliću, bilo je i to što je njegov bliski saradnik Vladimir Cvijan advokat Joce Amsterdama. Dovođenje u vezu Nikolića sa Cvijanom bio je pokušaj da se pokaže kako je novoizabrani predsednik okružen sumnjivim saradnicima i povezan sa podzemljem. Nakon toga „državotvorni“ „Blic“ je nastavio lov na Nikolića preko Cvijana, nastavljajući time i da blati čitav advokatski red, kome i sam pripadam. Očekivao sam da će srpska advokatura reagovati i stati u zaštitu svog kolege, ali su inertnost i političke podele ponovo sprečile da profesija bude solidarna u ključnim situacijama. Moramo biti svesni da su upravo ovakvi i slični slučajevi, kada su advokati verbalno ili čak fizički napadani, bili uvertira i u brutalni napad na Vukasovića, budući da se time stvara atmosfera linča, u kojoj nije nikakva greh i ako neko advokatu sipa kiselinu u oči. Lično ne poznajem ni Cvijana ni Vukasovića, ali sam svestan da je potrebno dići glas protiv svakog nasilja i stati u odbranu profesije jer je namera moćnika da ona bude bačena na kolena.
Dobro je što je Komora u slučaju Vukasovića odlučno reagovala, što samo dokazuje da nam je dogorelo do noktiju. Nije tajna da je advokatura u Srbiji u poslednje vreme izložena raznim potresima. Razne svađe i podele uspele su da podele advokaturu na dva tabora i time oslabe njene temelje. Nemam nameru da se stavljam na bilo čiju stranu, već samo postavljam logično pitanje: kome je u interesu da advokatura u Srbiji bude ovako oslabljena? Po njenoj prirodi reč je o slobodnoj profesiji, koja advokatima daje nezavisnost od države i mogućnost da slobodno iznose svoje stavove i mišljenje o društvenopolitičkoj situaciji. Advokati su poslednji bedem zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda građana, koje često mogu biti ugrožene od strane državnog aparata sile.
Po svom karakteru, advokati su profesionalne svađalice, bez dlake na jeziku, a sama profesija je jedna od najtežih i najodgovornijih, rame uz rame sa lekarskom i drugim komplikovanim zanimanjima. Nije ni čudo što advokati u mnogim svetskim državama imaju status doktora nauka, pa ih često oslovljavaju i sa „doktore“. Da bi se do toga došlo, potrebno je završiti fakultet, zatim proći ozbiljnu obuku u vidu dvogodišnjeg pripravništva i na kraju položiti veoma težak pravosudni ispit – što je samo preduslov za dalje bavljenje advokaturom. Mnogima deluje da je to profesija iz snova, nalik onome što se može videti u američkim serijama „The Practice“, „Boston Legal“ i „Ally McBeal“, a da su advokati bogataši koji bez mnogo rada deru kožu s leđa svojim klijentima.
ŽITO I KUKOLJ Istina je da u ovoj mnogoljudnoj profesiji ima raznih negativnih primera: od onih advokata koji rade u dosluhu sa policijom protiv interesa svojih klijenata, do korumpiranih advokata koji varaju stranke za velike svote novca. Advokatske komore bi morale da prvo povedu računa koje ljude uopšte primaju u svoje redove, kao i da pojačaju unutrašnju kontrolu i disciplinu u slučajevima kad kada se postupa suprotno Zakonu o advokaturi i Kodeksu advokatske etike. Postoje brojni mehanizmi koji advokaturi omogućavaju da očisti žito od kukolja.
Takođe je činjenica je da se iste stvari dešavaju i u mnogim drugim profesijama, tako da je svaka generalizacija potpuno neosnovana. Iza profesije advokata stoji naporan rad i odricanje, ostajanje do kasno u kancelariji, izlaganje raznim rizicima i izazovima. Ono što se dešava u sudnici, što gledano sa strane deluje atraktivno i primamljivo, samo je delić poslova koje advokat svakodnevno obavlja. Zbog opšte krize u Srbiji većina advokata je daleko od izvikanog statusa imućnog čoveka, već zapravo sklapa kraj s krajem, pokušavajući da pokrije ogromne troškove održavanja kancelarije i da plati porez i druge dažbine koje duguje državi.
Advokatura je servis građana, definisana Ustavom, Zakonom i međunarodnim konvencijama. Ona služi da svakom pojedincu omogući da uživa svoje pravo na pravično suđenje i da mu pruži adekvatnu odbranu i zastupanje. Zato je nedopustivo da se u javnosti širi stereotip kako advokati brane i opravdavaju krivična dela koja vrše njihovi klijenti. Napad na kolegu Nenada Vukasovića je poziv na uzbunu i na ujedinjenje advokature. Moramo se uzdići iznad svih podela i ličnih interesa i zauzeti ono mesto koje nam u društvu pripada. Da budemo pravi narodni tribuni, koji će se boriti za poštovanje ustavnog poretka i vladavine prava.
U Tunisu su advokati i sudije, rame uz rame, predvodili demonstracije protiv Ben Alija. Očigledno da i ovdašnji „demokratski“ diktatori strahuju od snage koju poseduje advokatura. Zato i pokušavaju da nas zastraše, podele i ućutkaju, kako bi svoju misiju mumifikacije srpskog društva priveli kraju. Ne smemo im to dozvoliti! Ako ni Krcun nije uspeo da uguši advokaturu, neće to poći za rukom ni ovim samozvanim reformatorima našeg pravosuđa. Samo je potrebno da budemo onakvi kakvi kao narod često nismo: složni i solidarni u odbrani svojih principa. A naši će se dželati tresti od straha pri pomisli na reč „advokat“.
U Beogradu, 13. 06. 2012. god.
Autor je advokat i član grupe Beogradski sindikat
Iyvor: Novi Standard
No comments:
Post a Comment