Кад пречасни фратар Џамболаја педере венчава

Када нам је уназад неколико недеља у колонију придошла инквизиција београдске патријаршије, саопштише нам да је секретар те инквизиције био фратар, пречасни како аутор овога чланка, господин Жељко Которанин, га описа као Велибора Џомбића, а ви мени немојте замерити што га ја зовем Џамболаја. Некако ми се тај назив лепше римује, и увек ме подсети на једно јело које сам својевремено на путу за Финикс давне 1984, наручио приликом задржавања на Далашком аеродрому у једном ресторану, под овим именом.

Конобарица ме убеди да је то неки тексашки специјалитет, а моје неискуство тадашње наведе ме да јој и поверујем. После првог залогаја када сам загризао Џамболају, толико сам се био ољутио, те сам горе прошао него онај Ера када му је у Книћу поп сасо причешало у отворена уста, које је било састављено од живог сирћета и месечарке паприке, те он тако од Кнића до Љубића не састави уста. Богами и ја после само једног залогја Џамболаје, избечених очију од Даласа до Финикса, дабогда да сам уста саставио. 

Па тако када год на слици видим, или ми неко спомене пречасног фратра Џомбића ја се сетим Џамболаје и увек ми се на ту неукусну храну отисну мисли, у успоређењу са њим.

Ту у Канади,  у његовом друштву су били двојица истополних љубавника, па се мени чини, да је можда то за њега, који се не стиди од обављања прљавих работи, и била још једна добра прилика, да и њих пречасни фратар венча, а не да он прегледава деловодни протокол у Милтону, због чега му замера в. Георгије, да је лоше обавио посао, не знајући како вели Георгије да направи копије правих документа и тако правилно направи исправан увид а не да погрешно оперише са бројевима.

Та критика Георгијева би била на месту, само под условом да пречасни фратар Џамболаја зна шта су бројеви. Овако, мени неки који су клечали пред тим истополницима, Џамболају описаше као неког интелигентног човека??? Џамболаја!? - па још да он буде интилигентан? Све што о његовој интеигенцији ја знам, то је, да он једино поседује стилску интелигенцију, а не нормалну људску и креативну. То и зато, пошто стално у стилу папагаја, он који, осим што је у животу научио да "критикује" Љотићевце, друго ништа не зна, па је вероватно зато, да би се мало успео на виши ниво почео да венчава педере.

То за пречасног је изгледа и највиши степен, после „критизерства“ Љотћеваца,  достигнућа његов дакле, највећи до сада „нучни“ подухват, који је он на чудан начин, али њему и својствен начин, успео да савлада. Па тако, прчасни фратар који над педерима сузе лије, не мари, и исте не лије када напада српке свештенике из старије генерације, којима је пречасни фратар понекад и офрље приписивао да су као Љотићевци. Иначе тај пречасни је толики лажов, да не само да су његове лажи патолошког карактера, већ он као лажов прелази и ову споменуту паотолошку врсту.

Како видимо из препорученог чланка да пречасни фратар Џамболаја страшне сузе лије из сажаљења када види како идиоти под утицајем естрогених препарата, уместо да се лече тeстoстеронима, они себе убијају мењајући пол. Али никоме ништа, што је тај процес по мишљењу озбиљнх стручњака огромна злоупотреба науке, од које злоупотребе једина је корист материјалне природе. Шта онда ми нормални да кажемо о сузама Џамболјае?

Суштински наука од споменутог открића које подржавају само они попут Џамболаје, од тог открића она нема никакву благодат да нам понуди. Је ли само то? Е па није. Јер, господин Которанин је у својој критици не само у праву дефакто већ и дејуре.

Доживео сам толико пута па и видео, када наркомани у недостатку наркотике, пролазећи кроз болније и мучније ситуације, него када педери из обести мењају пол, и те кавкве сузе лију пред фармацеутима, како би код ових изазавали емоције да им они продају наркотику.  Нисам још видео ни једног фарамацеута, кога ја бар знам, да је због тога на пример, као фратар Џамболаја пустио једну сузу, и погазио своју професионалну етику из сажаљења. Али пардон, пишем ли ја овде о професионалцима, а не о пречасним фратрима?

На крају, ма није Џамболаја, иако он није професионалац, већ обичан фртар тобоже из сажаљења пролио толике сузе. То је бљутава лаж  његова. Напротив, видевши ону гомилу пара испред себе која му је понуђена да обави један нечастан и прљав посао, њему онда од радости кренуше сузе на очи, које уз пут непрекидно и надаље лије!