Wednesday, April 22, 2015

Велики Црквени Суд није ништа наложио



Пријатељу,

На страну све, него ево нешто да те исправим у вези твојих тврдњи по питању ситуације у Нијагари. Ниси у праву када кажеш да Георгије није испоштовао одлуку Великог Црквеног Суда. Мало касније о томе. Него пређимо на редослед догађаја, о којима могу доста прецизно да говорим с обзиром да сам од самог почетка био укључен у целокупни сценарио уз напомену да је мене на тај пут навела Борина жалба да Георгије намерава да забрани Видовданску Прославу. По којој логици и каквим правом то ми ни данас није јасно. А зар данашњи владике у већини, част двојици или тројици изузетака, нема везе коме табору припадају, имају логике у себи.

Процес  је текао овако. Прво су Нијагарци на инсистирање Кочино и Борино, а и ово мимо какве логике, ту неко може да каже и моје, но ја јесам предлаго али нисам инсистирао, пререгистровали свој постојећи легални стаус од траста у инкорпорацију. Не корпорацију како то неки напамет причају, већ у смислу правне логике  у статус инкороприраног правног тела. Да уз пут подсетим свака црквена или било која верска институција, нема везе како је регистрована код државних власти је, и јесте као и свака друга организација корпорација.

Ви свештеници и ваши шефови кажу црква је тело Христово. Реч корпорација води порекло од латинске речи корпус што у преводу значи тело. Значи слободно се може рећи да је црква Христова корпорација. И шта је ту лоше? За незналице јесте, па је тако алијас Амфилоквије који је пун себе да је као најпаметнији међу „владикама“ одвалио једном да Свети Сава није имао корпорације! Када овако нешто одвали  најпаметнији међу „владикама“ боже какви ли су они који су мање од њега паметни?

Немогу и немам ни времена ни простора да себе понављам. Али ево само једно: Траст или инкорпорирано легално тело (корпорација) су у очима законодавства  једно те исто. Правна тела са различитим лајабилитетом. Траст нема ограничење у лајабилитету и терет за рецимо финансијски крах лично пада на онога ко је власник траста. Када је легално тело инкорпорирано у правном систему, онда  лајабилитет се ограничава и зато не мора чак да уз име организације стоји реч инкорпорација већ само ЛТД. Као рецимо Црква Свети Архангел Михало ЛТД. Ово лтд. је скраћеница од лимитед (ограничење). Без обзира што у патентном писму за регистровање организације не стоји реч инкорпорејтед јер не мора, аутоматски се ту подрзумева да се ради о организацији, која после регистрације код државних органа постаје правно¹ тело, добротворној, недобротворној, профитабилној, непрофитабилној, није важно, а како се ради о организацији онда је ту реч о корпусу, односно корпорацији или телу.

Ово што Коча и Бора и неки други причају о корпорацијама, мени исто тако неукусно звучи као када ми неки причају о неприродним лековима и органској версус неорганској храни. То иде у такву бесмислицу да са недавно нисам могао уздржати пред супругом једног мог пријатеља адвоката, када је рекла да искључиво купује органска јаја која прескупо плаћа. „Лидија, не постоје неорганска јаја. Сва јаја су органска, само се разликује исхрана живине.“ Тако сам јој одржао лекцију. 

Мени овде нико није јасан. Нити два заборавна старца, који због година нису у стању да ствари поставе у праву перспективу, нити ми је јасан Георгије, који из само њему познатих разлога зазире од  и н к о р п о р и р а њ а??? Нисам психијатар и не знам шта се у тим главама крије, али само знам да такви апсурдни поступци су нас навели странпутицом.

Када сам после састанка са Пантелићем, Колунџићем где је у нашем присуству био и Ђорђе Јерић се вратио негде покасно увече кући, зове Бора.
- Шта је било на састанку? – пита он.
- Остало је да сами одлуче - одговарм ја.
- Па ти им ниси рекао да направе корпорацију?
- Боро, ја сам им говорио о предностима инкорпорирања, али исто тако не видим ништа лоше ако они не пререгиструју свој статус.
- Ти си њих (гле ову глупост) одговорио да не направе корпорацију, Коча ће страшно бити сада разочаран.
- Не Боро, ја сам им рекао да ако хоће могу да постојећи легални статус промене у шта год хоће што се мене тиче, а о свему сам им оставио да се првенствено консултују са адвокатом. Овде се ради о јавној установи, и ја немам никакво право да им ја далим легалне савете.

Нијагарци су уз савет адвоката, али не на његово експлицитно инсистиеање, већ на њихову искључивост пререгистровали статус. И тада су настали проблеми, који се само са апсурдима од апсурда могу поредити.

Георгије у својој својеглавости, им није затворио цркву, црква је и даље остала отворена, већ је помесном свештенику забранио да у њој служи. А против њих је покренуо поступак пред епархијским судом. Ти епархијски судови су у лику законодавства и правде једна чиста бесмислица. Нису независни, не могу да буду објективни, и како владике председавају тим судовима, а они су обично покретачи тужебе, онда на крају испадне горе него у Отоманској империји, где те кадија и тужи па ти он суди. У том смислу се занемарује кључни постулат правне науке који се дефинише као „Логика Природног Права.“ Не могу ја некога да тужим, да му не дозволим да се брани, да му ја судим и да га осудим. Ту бесмислицу је приметио судија у поступку против Коче Радојковића, па је тако поништио одлке Георгијевог духовног суда и одлуку Великог Црквеног Суда, а онима које је таква безумност и бесмисленост судила и осудила, им повратио њихова достојанста. Од тада ни за кога у Канади не важи, и никакву улогу бесмислени епархијски суд на начин како је замишљен, не може донети, а да таква може бити прихваћена од професионалних делилаца правде.(сиц)

Да не дужим. Када је својеглаво Георгије покренуо његов бесмислени судски црквени спор, тада је Колунџић се консултовао са мном. Ја сам му рекао да се мора обратити адвокату. Адвокат, ако те интересује преписка ја је имам у архиви, је у три кратака писма ставио Георгија и његову банду пред свршен чин. Упроштено или одустаните, или ћете много горе због омаловажавања суда проћи пред грађанским судиом.

После овога ја ни данас не могу да дођем к себи шта се све издешавало. А нико није ни могао у то време да предвиди, као данас када је и врабцима јасно да је црквена хијејрархија ништа друго до скуп обичних мафијаша. Искрено буди речено до тада ја на овако нешто нисам могао ни помислити.

Георгије уместо да одустане од свега он то све скупи и пошаље великом црквеном суду (надаље ВЦС). Тада је председник ВЦС био Риле алијас Амфилохије из Рдаовићевих Бара. Гле сада. Георгије је ВЦС-у представио да Нијагарци трже изузеће судског већа. Што у опште није било тачно. Риле уместо да се посаветује са неким правним стручњаком и у детаље испита ствар, чак и у Уставу СПЦ, ако ме сеање не вара пише да би било пожељно да у споровима ВЦС би требао да има и једног правника као члана, он то прихвати здраво за готово што му је Георгије сервирао. Па уместо да сарвијету пресавије и са друге стране напише обустава поступка, онд то све врати Георгију назад и ту затвори круг,  ту глупост пошаље епархијском суду епархије Источно – Америчке.

Изгледа да је тада владика Митрофан увидео да се ради о мало озбиљнијим стварима, те се ипак призвао разборитости, он састави свој суд, не знам који су други били, али знам да је један од главних чланова био прота Матеја Матејић. Митрофанов суд не нађе никакву грешку, и донесе ослобађајућу пресуду. Ти знаш а можда си и заборавио да је због овога Георгије се наљутио на Митрофана. А када је политички комесар и патолошки лажов митропрофит из Чикага, Ковачевић дознао шта се десило, поручио је био Георгију, парафразираћу га али не стопроцентно: „Зашто то мени ниси послао брате Георгије, ја би их научио памети.“ Види суда, види владичанске правде!

Сада мени, обичном лаику, јер, ја о праву само знам онолико колико ми је потребно да опишем неки проналазак, поднесм молбу патентном заводу, и да напишем клејм,  али верујем да би се адвокату или било којем правном стучњаку  којем би се ово представило, слично као и мени, томе би се прво окренула утроба у стомаку, а онда када би се мало смирио, тај би се до суза смејао поповској правди и правилима, чији су поступци сви заједно равни мафијашким и поступцима других подземних кланова. Митрофанов суд није послао пресуду тужиоцу  и оптуженима, него одлуку је послао ВЦС. Значи није омогућио незадовољној страни ону последњу правну инстанцу да се жали. Каква су ово правила, кави су ово закони, која и кава се правда на овај начин може задовољити!? А онда је ВЦС донео своју одлуку. 
У одлуци ВЦС где стоји потпис судије Рилета, између осталог пише, да ВЦС потврђује одлуку духовног суда епархије Источно – Америчке, али коју одлуку? -  то нико ни до данас не зна. Налаже Нијагарцима, а не како ти тврдиш Георгију да своју имовину региструју према канадским законима. Зашто ово пише??? То немој да питаш мене већ Рилета. Па људи јесу били регистровали имовину по канадским, нису бре по васионским законима. Такви не постоје.

А онда, пази сада ово: Упућује се епископ канадски Георгије да, е, сада немој  да ме тераш да копам по архиви и тражим пресуду, али у смислу да изнађе начина да поврати богослужбени поредак у цркви на Нијагара Фолсу. Шат му оно Фолсу значи ја појма немам. Постоје Нијагарини водопади. Био сам и пролазио неколико пута онуда , на водопадима нема никакве цркве.

Оно упућује се, то му је нешто као округло па на ћоше. Нема одлучног налагодавства, што би га један правни документ такве врсте требао имати. Те ми није јасно о чему ти причаш да овде Георгије није поступио и испунио одлуку ВЦС? Оним што је одлуку задржавао и није је хитно уриучио? То нема везе. На сваком грађанском суду адвокат би га научио да каже две ствари: а) да нигде не постоји ограничени рок у коме је он био дужан да одлуку достави оптуженима; б) што није журио, разлог је да му је требало времена да осмисли како да реши проблем богослужења.(сиц) Не знам да ли ти је познато, да ни судијама закон не одређује време у коме треба да донесу одлуке. Некада они одуговаче и по годину дана. И тек онда адвокати оду код чиф џастис а овај пита судију шта би.

Да можда нећеш рећи да оно што је радио епископски савет има неког смисла? Ја кажем не и по хиљаду пута. Да ли је Георгије размишљао да реши проблем, који ће му се касније о главу олупати, то не знам, али лично мислим да он, као и цео данашњи епископат немају развијену способност да размишљају. Рецимо и да јесте, све је тада било касно и он ништа више није могао учинити. То се види из снимка са сатанка из Нијагаре где је епископски савет био одредио политочког комесара Ковачевића да он дође и реши проблем. Добро одгледај снимак, тамо се види када Ковачевић каже, проблем је лако решити ево ви повуците корпорацију и црква ће сутра бити отворена. Онда устаје Колунџић, па каже: „Ви очигледно не разумете, али он нама, мислио је на Ђокића, не може да удели антиминс, знам да је употребио реч антиминс, заборавио сам тачну реченичну конструкцију.“ Другим речима он њихов владика бити не може.

После претњи о тобожњем кривичном поступку (smoke in the screen) по којој основи? - где би наводно и Ковачевић могао бити имплициран. Они су нашли решење, које јесте решење, али за онога који је и мало упућен у правила Светих Апостола, то је неканонско решење, па су без преседана, касније по речима, на дан отварања цркве, самога комесара, уз пристанк Георгијев одвојили Нијагару, значи дозволили упад у туђу епархију Митрифану, под изговорм привременог решења. Питам се само је ли ово Црква или психијатријски санаторјум? Када се узме оно, што је сигуран сам негде на снимку и забележено, где Ковачевић изражава захвалност  Георгију за дозволу да се црква „отвори“ онда ту све тврдње у смислу правне логуке да он није испунио обавезе према вишим црквеним инстанцама падају у воду. Богослужбени је дакле поредак успостављен његовом сагласношћу.

Замерш ми што се не придружим прогону Георгија од стране папских слугања и проститутки. Ја њихов поданик никада бити нећу, и у тој одлуци сам чврст. Кажеш да ти готово ништа теже није пало него када си видео како Владика Артемије плаче на снимку. Па добро брте, зашто онда оде да клекнеш пред криминалца Шибалића, због кога, и који подстакну нелегално уклањање једног честитог и одважног епископа са његове епархије? Да лечиш бол који је теби нанео Георгије, преко онога који је спреман да хиљаду пута већи бол другима, а сутра може и теби да нанесе, и који се тиме истакао. Видиш ли човече, да када је као била седница за наношење бола Филарету, на њој није било чак ни Лабаренција, а нити судије Рилета, мислим алијаса Амфилохија. На шта теби ово личи? Мени да, паписте хоћу рећи садисте Буловића, девијантна папска омладаина узимају све већег маха, и да су далеко опаснији него се може предвидети.

Када сам се задњи пут у Љуљацима срео са Владиком Артемијем, страц ме у једном сажаљивом тону упита: 
„Господине Бојићу шта на крају би са оним младим свештеником из Нијагаре, који је био запао у немилост код владике Георгија?“
-Ништа, добро је, добио је парохију назад и сада обавља своју свештеничку дужност – одговорих ја.
- Страшно сам се био забринуо да га он не уништи.

А тај свештеник. Оде ли он некада, и сети ли се он да сврати код старца да га бар упита како је? Јер, нико и ни један папски слугања га нису хтели примити и саслушати, и нити се на њега хтели сажалити, када је био у немилости. Примио га је старац Артемије. Не тај свештеник је једва дочекао, бар како ми ти рече, да потрчи код онога који је много више бола старцу нанео, него њему Георгије, да пред оном смешном фигуром клечи и у њој утјеху тражи. Нека му то све буде и служи на част.

Ништа нису бољи ни они други који се до земље клањаху старцу када је био у Канади и када им је требало да се неком пожале? Јесу ли се присетили Старца пре него су ишли на Бартон папским слугањама на поклоњење? Упиташе ли Шибалића који још чачака љуске од зобенице што ју је јео док је живео у Горјанима, зашто уби свог духовног оца? Упита ли га ти нешто о томе? О, каквих времана, о, каквих обичаја! 

Што рече да Георгијев правни саветник, да је могао да тужи оне који су правили снимке по аредрому, да је то могао да учини он би већ. Счекајде мало. Милена и Горгије су се били разишли пре него су се папски слугање појавили били. Онај други адвокат није тако виспрен као она. Њихова појава је поново ово двоје зближила, а она вероватно сада чека да види који ће потез да повуче политбиро ЦК Београдске Патријаршије. Па ће верујем тужити и политбиро и оне који су правили филмове. Георгије због незнања енглеског мора да се на њу ослони, а она се море и показа да зна свој занат одлично.

Јанко
_______________
Уз пут.  Да ли си можда размишљао и о овоме. Ако заиста епископски савет одржи своју реч и Милена потегне тужбу. Ти ми рече инквизитори су све снимили и забележили на траци. Знаш ли да тужиоц има право да захтева да добије те снимке као доказни материал. Ја се заиста молим богу да се ова несрећа не деси. Какве ли су само тамо изјаве забележене? Have a fun my honorable friend.

¹Прочитати устав СПЦ члан 5 или 6 где уводна реченица гласи: "У Српској Православној Цркви правна су лица следећа:" ... 

No comments:

Post a Comment