ПРЕОСВЕЋЕНИ МИЛАН

Сво ово време док у Канади борави генерални секретар ЦК Београдске Патријаршије, шаљу ми многа писма. Неки су озбиљни, а неки су чисти кибицери, па ме питају ко може да буде следећи владика? Ја сам неке питао зар још постоје владике а они ми одговорише да постоје.
 

Смешни су људи, када им објасните шта је у ствари Владика са великим В они онда то некако прежваћу на свој начин, па ми кажу да их етика, морал и приватни, веле они живот не интересују, већ само ако неко носи мантију и зна, аки паки, а то што беседу не зна изговорити, нити проповед саставити, нити се за јединство, и слогу бринути. То некима није важно. Важно је аки паки.

Стеих се нешто пре него опишем могућност новог владике, како ми је једном једна попадија, родом из Шумадије, рекла да је она културна Шумадинка, и да је глупи босанци не занимају. Презрео сам културу истог момента, и од тада се нисам интересовао да са културом  разговарам. Па тако и генерални секретар ЦК Београдске патријаршије, само он није из Шумадије, него доле из Гребића, пре него је кренуо у Канаду, прозбори да је решен да се отараси Босанаца. Мора да су културна попадија и шеф Гавриловић исте школе изучавали. У шта ли ти културолози верују, било би занимљиво знати, и шта ли тек о Ерама мисле? Чисто онако, и то уз пут, не би било лоше и то да се дозна.
 

Једном један мој знанац, док су Нијагарци држали презентацију Ђокићинфо, напише један коментар. Није ни схватио да је тај коментар у ствари био мамац за гладну рибу културну попадију из Шумадије. Брзо је прогутала мамац и почела да удара контру. Дојави ми пријатељ, да некакава, како он рече будалетина му одговара нешто што он не разуме, шта та будалетина заиста хоће. Прочитам и ја коментаре, па му намигнем да настави истим темпом, јер је култура помислила да је на другој страни Георгије, кога из душе није подносила. Па му кажем настави само покушавај да помало убацујеш јекавштине. 

На питање шта она мисли о најезди исламизма, она "културно" збори да је то не занима, пошто каже њен се прађед борио уз Карађорђа и њој обезбедио Шумадију, и то је за њу Србија а за Босну она не хаје!? Ту се не могох више уздржати ни ја, узмем и напишем да је мој чукунђед ратовао са устаницима, ван њене Шумадије, највише се истакао на Мучњу (као да културна попадија уопште зна где је Мучањ) где је Скопљак - паша допао великих рана и једва живу главу извукао, да је мој прађед ратовао у оба ослободилачка рата деветнаестога века против Турака ради уједињења свих српских земаља укључујући Босну, а да је мој ђед релативно млад са оцем ишао да демнонстрира против анексије Босне и Херцеговине, да је мој ђед био поносан ратник из времена балканских ратова, те да је преживео и албанску голготу и тако редом, да би и тај део српске земље једног дана био у саставу Србије. 

Да, и не могох да не кажем, да они који тако као она мисле су обични примитивци а не никакви културолози, и да се култура таквих као што је она не може поредити са културом и доприносом једног Иве Андрића који је за њену несерећу Босанац. Те да рецимо тако и једн Србенда по имену Михаило Пупин, када је био на преношењу тела Бранка Радичевића на Стражилову, запазио је, и са узбуђењем забележио како су се смењивали хорови из свих српских покрајина, Шумадије, Мачве, Поморавља, Подунавља, Старог Влаха, из Црне Горе и Херцеговине. "Певају хорови и народ плаче, народ силом  разједињен ујединио се у сузама, па тако тај ће се народ поново ујединити јер га одржава дух јединства у Светосављу.  Ето таква једна култура па не зна да и Свети Сава није био Шумадинац???

Био сам се спремио да јој опишем како су Милош и  Ломо када су се на Руднику сви устаници из другог устанка, на самом почетку истог разбежали, помишљли да изврше самоубиство. Но на сву срећу однекуд се појави једна чета Црногораца, негде око пет стотина (све ово је лепо описао Вук Карџић) и они се ставе под команду да ратују са Милошем. Тако они пресретну једну групу Турака која је долазила  из Београда, коју је Скопљак био послао да угуше устанак, и оне Турке потуку до ногу. Ето храбри Шумадинци се разбежали, али Турке су дочекали Црногорци и под командом једног Ерцова помлатили их, и на тај начин спасли други устанак од пропасти.

Видите то данашње попадије не знају, забога па нису то више супруге свештеника из угледних фамилија, нису учитељице или гимназијалке, па да знају историју и дубоку прошлост, и  да држе до достојанства. Неписмена Олимпија је подигла Михаила, а Михаило каже да је иако неписмена она је све светце знала напамет, а њен најомиљенији је био Свети Сава, па зато Михаило се чуди када му Словенац Луканић се жали да му деца могу напустити римокатолицизам и прећи у протестанизам. „Не знам за Луанића само сам ја знао да ме од Светог Саве ништа није могло одвојити.“  Па наравно да није могло, имати мајку неписмену из угледне и честите фамилије је предиспозиција за доборо и врхунско васпитање потомства у духу вере и патриотизма.

Част изузетцима, али ова попадија, а има и горих од ње, ме је само подсетила на једну обичну алапачу.  Непресантно, рекоше, да је ових дана док се генерални секретар ЦК Београдске патријаршије скитара по Канади она је веле била одушевљена зато што генерални секретар прогања Босанце. Али некако уз ту сву сметњу не смета им генерални пратилац и од главе до пете Босанц Милан Лешић. Не мислим да је Лешић најпаметнији и најкултурнији Босанац данас, напротив, него замислите када се удруже један Гребић и један богат Босанац, на шта то све може да изађе?

Зове ме један попа са запада пре неку вече, и он је неки културни Шумадинац, а ове је онај књижевник Драгослав Михаиловић, опет и он је Шумадинац, описао да су мало њањави, дакле, поп Шумадинац који не подноси Босанце ме пита да ли сам када је „патријарх“ био у Лондону ишао да га дочекам, јер је он страшно лоше прошао у његовој парохији, где има много Босанаца па су због Георгија бојкотовали „патријарха.“ „Знаш како пријатељу  нисам био, јер да јесам, морао бих да се излажем беспотребном трошку, да видим никога и ништа. Један мој клијент ми је поклонио био карту за Лион Сафари (золошки врт) па сам је тог дана искористио, имао сам бесплатну представу мајмуна. А ако су Босанци бојкотовали шефа Београдске Патријаршије, имали су парво за то, и свака им част.“ И ова се култура наљути на мене. И прекидосмо разговор.

Гледам јутрос неке фотографије са те скитачине генералног секретара по Канади. Свугде и готово на свакој уз њега је обавезно Милан Лешић. Лешић је био планирао, и зато се, како се сам жалио изложио великом трошку, да на место Ђоке од владике, доведе свога рођака Лонгина (Крча). Међутим то је можда раније и изгледало могуће, али како сада ствари стоје неће моћи да прође.

Крчо има озбиљан проблем. Изгубио је на суду због тога што није очувао Новограчаничку Митрополију. Неке силне паре је кажу ми они који су тужбу покренули проневерио, па ако не пристане сада на поравњање, него мора да иде поново пред судију да овај изда наредбе за довршење спора по инструкцијама апелационог суда, онда се може десити да Крчо заглави тако да буде кривично гоњен. Већ га је напустио  дугогодишња секретарица, и побегао у Астралију. Кажу да су њих двојица дуго година били интимуси. Мора да је сада Крча обузела велика патња. Те тако неће бити ништа од Милановог плана по том питању.

Али ја овако нешто сада размишљам, да у ствари онако како је Лешић привисио уз генералног секретара да он има и план В а то је да он уместо Крча буде владика за Канаду. Испричах неким мојим пријатељима шта сам привидео, али они ме подсетише да „преосвећени“ Милан нема браду. Веле они ма ћосаво је оно. Знам ја за ону народну „сачувај Боже од бркате жене и ћосава човека.“ Али данас је наука узнапредовала. „преосвећени“ Милан може да оде код лекара и да му овај препуише дозу тестостерона и брада има да расте, па ако треба и на Обрада а некамо ли на Милана.

Једино у чему би он сада морао да води рачуна је, да не оде код погрешног лекара па да уместо тестостеронских  добије екстрогене пилуле. То би било добро за рођака Крча, но не за њега. Али ако му се и та несрећа догоди, није ни то проблем. Уместо „преосвећени“ Милан може да буде нека велечасна Милана. Ако је могла да постоји велечасна Дона зашто не и велечасна Милана?

Неки Ђурковић, ја га не познајем рекоше ми да је био коминтерновац, има неки радио негде, па по њему испада да може „преосвећеног“ Милана да задеси лоша судбина. На место Ђокића према исказима тога Ђурковића доћи ће аустралијски евангелиста Добријевић. Овај тврди да је он босански војвода. Елем, тешко онда културним Шумадинцима. Биће тек белаја. И велика штета за „преосвећеног“ Милана. Тек је уз шефа београдске патијаршије био мало научио о проповедима, наравно по Крлу и Фридриху, али ако војвода пристигне онда ништа од свега.