НЕВАЖНО ЈЕ ЗАШТО, ВЕЋ ЗА КОГА ГЛАСАТИ

Мислим да сам негде једном у некој локалној новини још давне 1984, гоdине када је наци Реган, како га један канадски новинар назва или што би ми Срби рекли нациста, одрађивао свој  посо да се по други пут устоличи на престолу у кући страве поред  реке Потомак. Застао  сам, пошто тада беше недаља, у Сан Дијегу, на путу из Аризоне за Лос Анђелос. Отишао сам заобилазним путем како бисмо супруга и ја, тада још увек млади брачни пар, провели два три дана у Сан Дијегу. Исте те недеље Реган је био у Лос Анеђелосу, па је негде у Холивуду, где је уз некакквог мајмуна с којим како се хвалио се био највише спријатељио, започео био да изучавао њему својствен мајмунски бизнис. Ту у тај Холивуд дошао је он био вероватно последњи пут, да још једном буде укључен у још једно мајмунисање, само овога пута на већем нивоу. 

Да, управо сам у некој локалној тамошњој новини прочитао апел јавности да се одазове и посети бирачка места. 

У недељу Срби у оном окрјаку што су им комунисти из четрдесетих прошлог века наменили да им то буде као држава, а даншња здружена коалиција нациста и комуниста са реке Потомак, чијој коалици је дух удахнуо, иначе споменути Реган, се свим силама бори да тај окрајак по могућству још смањи и стањи. И изгеледи су да је нашла повољно тле. Дакле у недељу ти преостали Срби треба да изађу и да изгласају новог, или потврде постојећег шефа тог окрајка.

Неки посматрачи тврде, да је тако све једно који од двојице канадидата буде изгласан, пошто су се обојица нашли у тесној вези са империјалним диктаторијумом са споменуте реке Потомак. Међутим не би се у потпуности сложио са тим ставом.

Српском народу је још давне 1941, учињена велика неправда, онда када је постојбина малигних Хана била врхунски  фанатизирана  ултралевичарским политичким крилом на челу са једним најобичнијим аустријским капларом, извршила упад и окупирала краљевину Југославију, без објаве рата и без икаkвог оправданог разлога. „Нeма потребе се још тући са тим хордама са севера, како су дошли тако ће и отићи.“ Саветовао је генерал Милан Недић српској јавности. С друге стране један официр нижи по чину од генерала развио је барјак слободе на Равној Гори, и обавестио Србију да се не слаже са погледима генерала Недића, изразивши то неслагање речима: „Не признајем капитулацију.“

Но убрзо  ће и он схватити, да је ипак мало боље се примирити и сачекати пвољнији моменат, и не петљати се у преране подухвате, пошто се испоставило да су Хани посбна врста варавара, а поготову онда када се докопају оружја и технике. „Они су вам или под грлом или на великом прсту од ноге, ако их не држите под контролом.“ Подсећао је светску јавност у својим говорима Винстон Черчил, који је иначе био кум, јер он је у ствари открио да Немци нису никаkва супериорна аријевска група народа, већ најобичније нецивилизоване хорде који воде порекло од заосталих ханских племена, па им је зато подарио тај чувени надимак малигни Хани.

Вратимо се пново тамо одакле смо почели. Заправо о питању велике неправде, неправде почињене српском народу. Пукавник а касније по развијању барјка слободе на Равној Гори,ђенерал Драгољуб – Дража Михаиловић, изгледа да заиста није ни појмити могао шта се све може изродити из једног непромишљеног потеза, и прихватити, не да сарађује, већ само да седне и разговара са групом фанатизираних Стаљиниста с почетка и првих дана нацистичке инвазије на Стаљинов сатрап што се звао СССР. Убрзо ће и сам Дража схватити исправност оне старе српске пословице, да се са ђаволом тикве не сеју. Неки сматрају да је Дража исувише био наиван, да га је нешколовани Броз на самом почетку израдио, те да је као Броз био политичар а Дража само официр. Застанимо мало. И сам Венстон Черчил је признао да га је овај препредни агент гештапоа лукаво преварио. Успео је он чак и много опасније него што су били Винстон и Дража да преради и да им дође главе. 

Уз помоћ гештапоа смакао је он главу и Мустафи Голубићу. Да оном истом Голубићу што је како неки веле са Стаљином био на ти и скинуо главу Троцком. Шта су онда Дража и Винстон били за једног уличара, јер се не каже узалуд, да се школовани тешко могу носити са онима које је улица одшколовала. (street smarts kicks book smarts ass). И поред онолике агентуре којом је НКВД располагала у време Великог Рата,  официри Винстон и Дража су им само послужили као играчка. Сетимо се само оног Клугмана који је у центру Британске обавештајне службе водио Југословенско оделење, како је само тај био опака комуњара. 

Дража ће убрзо схватити и то истог оног момента  када је изгубио Симу и Дерока, да је прогутао горку пилулу зато што је пристао да се лати оружја у сарадњи са комунистима. То некако не би ни требало да чуди за Дражу, пошто Срби не могу изгледа ни данас да схвате, и после толико година лошег искуства са комунистима да са њима никако далеко од амбиса не могу се померити. Јесу нама комунисти годинама тврдили да су се као они жртвовали и борили против немачког нацизма. Да ли и заиста? Па ако је то истина зашто су онда у Ужицу 1941, убили једног од највећих српских сликара Михаила Миловановића, под оптужбом да је Михаило био шпиун Велике Британије?  Зар ондашња Британија није била у рату са Немачком? Овде нешто није јасно, када и после овога сазнања, и надаље Србијом влада коалиција две комунистичке фракције, такозвани демократи и социјалисти. 

Управо, да још по ко зна који пут, поновим да је сушта истина да се комунисти нису борили против немачког нацизма, а и зашто би, када им је овај омогућио да се преко њега докопају власти. И управо та највећа неправда коју је српски народ доживео се десила под и „после“ окупације краљевине Југославије. Немој да се заваравамо, краљевину Југославију нису ослободили комунисти, него су је окупирали. Доласком комуниста на власт уз помоћ Немаца 1945, и гашењем краљевине Југославије, српски народ доживљава нешто што није чак ни под отоманском владавином доживео. Подељен је у шест или седам  ентитета, од којих ће се касније изродити државе, неке од њих чак никада у историји нису ни постојале. Ко је тај данас у политичкој елити тог остатка умањене Србије спосбан да ту неправду исправи? Жутократија Јељциновог  имењака,  вазала, заваног Бота? Чиста илузија.

А да ли су и други исто тако илузија?

Прочитах малочас да је вођа ДСС?_а Коштуница потписао коалициони споразум са Томиславом, вођом напредњака, и да заправо и Коштуница мисли да би од друга Боте, Томислав био бољи избор за парче Србије. Не делим потпуно мишљење са Коштуницом, јер ако је тако мислио зашто онда 2008, није ушао са Томиславом у коалицију, када је овај био у далеко јачој позицији? Осећам нашта Коштуница смера, али не бих сада о томе. Време ће показати да ли ће се Коштуничини снови испунити. Веле није он способан за неке шире и јаче потезе. Био је он спосбан да изврши октобарски преврат 2000, па ме чуди како то да сада више нема способности? 

Да видимо да ли је којим случајем „напредњак“ у могућности да нешто више постигне? Да бих неко дао одговор на ово питање, он прво мора да да одговор, да ли је свима нама познато шта је био у ствари напредњачки закон у Србији, и како је своју мисију завршила напредњачка странка у свом предходном издању.  О томе сам писао у предходном осврту, па не бих да се понављам. Али морам да истакнем  једно. Ако су напредњаци онога времена испуњенини са онаквим политичарима и интелектуалцима онако завршили, шта очекивати од ових данашњих скоројевића који се само по имену могу крстити напредњацима? 

Рећи ће неко да ја навијам за Боту. Ни случајно. Већ имам сасвим други циљ и другу намеру. Остаје оно са чим се многи народи света данас суочавају. Од два зла остаје да се бира мање зло. Зато у недељу ако се Срби определе за Николића, и ишутирају крпењачу Тадћа, учиниће један помак унапред. Потребана је жестока промена. У Николићу, неће бити велика, али биће то једна минимална промена, која може да помогне да се ствари, не због Томислава, него саме од себе прерокрену на боље. Ради се о практичном подухвату. 

О каквом? Па једноставно, ако су, како описах, напредњаци 19 века онако завршили како јесу, ови само могу и много брже да заврше на готово исти или бар сличан, али драстичнији начин.  Уколико Бота добије продужење мандата, опстаће и он, и Томислав. Али уколико  Томислв надјача Боту, онда ће се ствари драстично променити, јер ће чврста  проевронацистичка коалиција бити обезглављена. Да би лешина без главе могла да опстане, мора се обратити своме ментору. Ономе истом који их је до сада као социјално угрожене одржавао на кормилу. Ствар је у томе да империја неће бити вољна да улаже у губитника. Случај са Јушченком из Кијева. Где је он данас? 

Шта сам хтео рећи? Једноставно појавиће се вакум, и тај ће вакум онда морати неко да попуни. Ко? Нека нова и освежена партија која ће бити испуњена родољубљем и патриотизмом. Која? Прво уклонимо Боту, па онда препустимо времену да одради свој посао и подари нам коначно решење.  

Јанко Бојић